Sudbina brenda borba i politika prodaja: kako su nekadašnji izdavački stubovi postali deo tranzitne maloprodaje

Uvod: od informativnih stubova društva do logističke mreže

Istorija srpskih i jugoslovenskih medija neraskidivo je povezana sa razvojem distributivnih mreža. U vremenima pre interneta, televizijske dominacije i digitalne transformacije, štampana reč je bila primarni kanal informisanja, obrazovanja i oblikovanja javnog mnjenja. Dva najznačajnija imena u tom kontekstu bila su Borba i Politika. Međutim, ono što se često zanemaruje u analizama njihove istorijske uloge jeste činjenica da su ovi izdavački giganti posedovali ne samo vrhunska novinarska pera i moderne štamparije, već i ogromnu maloprodajnu i veleprodajnu infrastrukturu.

Mreže kioska i distributivnih centara Borbe i Politike činile su krvotok preko kojeg su se informacije prenosile do najudaljenijih krajeva bivše Jugoslavije. Kroz procese tranzicije, ekonomske krize devedesetih godina, a potom i privatizacije tokom dvehiljaditih, ovi izdavački i distributivni stubovi doživeli su radikalnu transformaciju. Oni su izdvojeni iz svojih matičnih kuća, prošli kroz procese vlasničkog restrukturiranja, da bi na kraju postali sastavni deo modernih sistema tranzitne maloprodaje koje danas prepoznajemo pod brendovima kao što su Futura Plus i Moj Kiosk.

Ovaj tekst detaljno istražuje sudbinu ovih brendova, mehanizme njihove privatizacije, ekonomske i političke faktore koji su oblikovali njihovu transformaciju, kao i to kako su nekadašnji simboli kulture i javnog života postali ključne karike u modernoj trgovini na malo ¹.

---

1. Izdavačka kuća borba: logistički gigant socijalizma

Osnovana 1922. godine kao zvanično glasilo Komunističke partije Jugoslavije, Borba je decenijama igrala centralnu ulogu u političkom i društvenom životu zemlje. Nakon Drugog svetskog rata, izdavačka kuća Borba razvija se u jedan od najvećih privrednih sistema u oblasti izdavaštva i grafičke industrije na Balkanu.

Ekspanzija distributivne mreže

Matična zgrada Borbe na Trgu Nikole Pašića (tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa) u Beogradu bila je centar imperije koja je kontrolisala sopstvenu štampariju, novinske redakcije, ali i mrežu distribucije. Borba je razvila sistem maloprodaje koji je pokrivao čitavu teritoriju SFRJ. Njeni kiosci nisu bili samo mesta gde se prodavao dnevni list Borba, već i čitav spektar izdanja ove kuće (poput Večernjih novosti, Sporta, Kekeca i drugih), kao i izdanja drugih izdavača.

Logistički sistem Borbe obuhvatao je:

• Vozni park sa stotinama kamiona i dostavnih vozila koji su svake noći prevozili tone štampe.
• Regionalne distributivne centre u svim većim gradovima i republikama (od Ljubljane do Skoplja).
• Hiljade kioska prepoznatljivog dizajna koji su činili urbanu fizionomiju jugoslovenskih gradova.

Kriza devedesetih i cepanje sistema

Raspad SFRJ i ekonomske sankcije zadale su težak udarac ovom sistemu. Gubitak tržišta u bivšim republikama drastično je smanjio obim poslovanja. Tokom devedesetih godina, savezna vlada je pokušala da zadrži kontrolu nad Borbom, što je dovelo do političkih sukoba unutar redakcije i podele na državni deo i nezavisnu borbu (iz koje će kasnije nastati Naša Borba i Danas).

Istovremeno, maloprodajna mreža, koja je poslovala u okviru preduzeća Borba Plasman, suočavala se sa hroničnim nedostatkom likvidnosti, švercom cigareta i raspadom tržišnih pravila. Kiosci Borbe su zapušteni, asortiman je bio siromašan, a zaposleni su radili u teškim uslovima. Ipak, sama lokacijska vrednost ovih kioska ostala je izuzetno visoka, jer su se nalazili na najfrekventnijim mestima u gradovima širom Srbije.

---

2. Politika prodaja: plavi kiosci kao simbol svakodnevice

Za razliku od Borbe, koja je imala izraženiji političko-partijski predznak, Politika (osnovana 1904. godine) gradila je status građanskog lista i institucije od nacionalnog značaja. Njen rast nakon Drugog svetskog rata pratio je i razvoj sopstvenog distributivnog sektora pod nazivom Politika prodaja.

Kulturološki i komercijalni značaj

Mreža Politika Prodaja bila je poznata po svojim "plavim kioscima" koji su ušli u pop-kulturu i urbanu istoriju Srbije. Ovi kiosci su bili pažljivo locirani u blizini javnih institucija, škola, fakulteta i tranzitnih čvorišta. Pored dnevnog lista Politika, na ovim mestima su se prodavala izuzetno popularna izdanja poput Politikinog Zabavnika, Ilustrovane Politike, Bazar-a, Nin-a, kao i kultna izdanja stripova i knjiga.

Komercijalni uspeh Politike Prodaja zasnivao se na:

1. Visokoj lojalnosti čitalaca: Kupovina Politike na istom kiosku kod istog prodavca bila je deo jutarnjeg rituala generacija Beograđana i stanovnika drugih gradova.
2. Ekskluzivnosti lokacija: Politika je imala prvenstvo prolaza kod urbanističkih vlasti prilikom postavljanja kioska u centralnim gradskim zonama ².
3. Integrisanom Sistemu: Od sopstvene rotacione štampe do sopstvene prodaje, čime su se minimizovali troškovi posrednika.

Tranzicioni izazovi dvehiljaditih

Nakon političkih promena 2000. godine, postalo je jasno da medijska kuća Politika ne može da funkcioniše na starim osnovama. Ogromni dugovi i tehnološka zaostalost zahtevali su strateškog partnera. Država Srbija, koja je imala udeo u vlasništvu, donela je odluku da se izdavačka delatnost odvoji od distribucije i da se uđe u partnerski odnos sa nemačkim medijskim koncernom WAZ (westdeutsche allgemeine zeitung). O ovim investicijama biće više reči u kontekstu regionalne analize, ali je važno istaći da je ulazak WAZ-a u Politiku PNM (Politika novine i magazini) 2002. godine započeo proces izdvajanja i kasnijeg redefinisanja prodajne mreže.

---

3. Privatizacija i formiranje futura plus

Ključni trenutak u transformaciji obe distributivne mreže dogodio se sredinom dvehiljaditih godina. Država je sprovodila politiku brze privatizacije društvenih i državnih preduzeća, često pod pritiskom potrebe za punjenjem budžeta i rešavanjem nagomilanih dugova izdavačkih kuća.

Spajanje neprijatelja: borba i politika pod jednim krovom

Godine 2004. i 2005. započinje konsolidacija tržišta distribucije štampe. Do tada su Borba Plasman i Politika Prodaja funkcionisale kao konkurenti. Međutim, kroz seriju vlasničkih transakcija, prava nad ovim mrežama kupuje kompanija iza koje je stajao biznismen Stanko Subotić Cane, preko svoje firme EMI (Emerging Markets Investments) sa sedištem u Danskoj, u saradnji sa nemačkim koncernom WAZ.

Tako nastaje preduzeće Futura Plus d.o.o. Beograd. U okviru ove nove kompanije integrisane su:

• Distributivna mreža Borba Plasman
• Prodajna mreža Duvan (takođe značajan distributer sa juga Srbije)
• Deo prodajne mreže Politika Prodaja (koji je izdvojen iz matične kuće)
• Maloprodajni lanci poput Duvan prometa iz Kragujevca.

Ovim spajanjem formiran je apsolutni monopolista na tržištu distribucije štampe u Srbiji, sa preko 1.200 kioska i pokrivenošću od gotovo 90% teritorije države.

Finansijski krah i stečaj

Iako je izgledalo da Futura Plus ima zagarantovan uspeh zbog svoje monopolske pozicije, kompanija je ubrzo zapala u ozbiljne probleme. Razlozi za to bili su višestruki:

1. Visoki troškovi integracije: Spajanje različitih preduzeća sa različitim softverskim rešenjima, platnim razredima i sindikatima bilo je izuzetno skupo i logistički komplikovano.
2. Politički pritisci i afere: Vlasnička struktura povezana sa Stankom Subotićem bila je pod stalnim lupom javnosti i istražnih organa, što je otežavalo saradnju sa bankama i dobavljačima.
3. Sukob sa izdavačima: Zbog kašnjenja u plaćanju obaveza prema izdavačkim kućama (poput Ringier-a, Adria Media-e, pa i same Politike), izdavači su u više navrata obustavljali isporuku novina Futuri Plus. To je rezultiralo praznim kioscima i drastičnim padom prihoda.

U jesen 2009. godine, Futura Plus zvanično odlazi u stečaj. Dugovi kompanije iznosili su više desetina miliona evra, a stotine radnika i izdavača našlo se u bezizlaznoj situaciji. Ovaj krah je pretio da potpuno parališe tržište štampanih medija u Srbiji, jer izdavači nisu imali alternativni kanal za prodaju svojih izdanja u tom obimu ³.

---

4. Tranzitna maloprodaja: od novina do fmcg i usluga

Period nakon odlaska Future Plus u stečaj obeležen je spasavanjem sistema i njegovom potpunom transformacijom. Koncept klasičnog kioska koji prodaje isključivo novine i cigarete bio je ekonomski neodrživ u novim okolnostima. Bilo je neophodno preći na koncept Tranzitne maloprodaje (eng. travel retail / convenience store).

Šta je tranzitna maloprodaja?

Tranzitna maloprodaja podrazumeva prodajne objekte locirane na mestima visoke frekvencije ljudi (pešačke zone, autobuska stajališta, metro stanice, raskrsnice) koji nude brz proces kupovine (prosečno vreme zadržavanja kupca je kraće od 60 sekundi) i asortiman prilagođen potrebama ljudi u pokretu.

Asortiman se drastično menja:

• Smanjenje učešća Štampe: Zbog digitalizacije medija, udeo štampe u ukupnim prihodima trafika opada sa nekadašnjih 40-50% na manje od 15%.
• Dominacija duvanskih proizvoda: Cigarete i alternativni duvanski proizvodi postaju glavni generatori prometa, iako sa niskom maržom.
• Širenje fmcg (fast-moving consumer goods) asortimana: Uvode se hladna pića, grickalice, konditorski proizvodi, kafa za poneti.
• Uvođenje usluga: Kiosci postaju mesta za plaćanje računa, podizanje paketa (kurirske službe), kupovinu karata za javni prevoz i elektronske dopune za mobilne telefone.

Ulazak centro štampe i formiranje moj kiosk grupe

U procesu reorganizacije Future Plus i preuzimanja delova propale mreže ključnu ulogu igra domaći holding Centro Štampa, iza kojeg je stajao biznismen Darko Bajčetić (osnivač Centroproizvoda). On prepoznaje potencijal u konsolidaciji distributivne mreže i stvara Moj kiosk grupu ⁴.

Moj Kiosk preuzima objekte Future Plus u stečaju, investira značajna sredstva u modernizaciju samih objekata (stari limeni kiosci zamenjeni su modernim, uniformisanim crnim objektima sa ugrađenim frižiderima i naprednim IT sistemima) i optimizuje logistiku.

Ova transformacija omogućila je opstanak distributivnog sistema. Izdavači su ponovo dobili stabilnog partnera za distribuciju svojih izdanja, ali je uloga štampe na samim kioscima postala sekundarna u odnosu na komercijalnu robu široke potrošnje i usluge.

---

5. Ekonomske i političke implikacije tranzicije

Sudbina brendova Borba i Politika Prodaja nije samo priča o propasti starih preduzeća i uspehu novih. To je ogledalo šireg društveno-ekonomskog procesa kroz koji je Srbija prošla tokom tranzicije.

Gubitak kulturnog identiteta u javnom prostoru

Jedna od najčešćih kritika procesa privatizacije ovih distributivnih mreža odnosi se na gubitak specifične kulturne funkcije koju su kiosci imali. Nekada su plavi kiosci Politike bili mesta okupljanja, gde su se mogli kupiti stručni časopisi, književni magazini i strana štampa. Danas su ovi objekti vizuelno i sadržajno uniformisani, dominiraju reklame za cigarete i energetska pića, dok je kulturni i obrazovni program sveden na minimum.

Pitanje monopola i slobode medija

Distribucija je ključni faktor slobode medija. Ako jedna kompanija kontroliše većinu maloprodajnih mesta u zemlji, ona ima moć da odlučuje o tome koji će se listovi naći na vidnim mestima, a koji će biti sklonjeni sa polica. Tokom dvehiljaditih godina, ova moć je često korišćena u političkim obračunima. Novine koje su bile kritički nastrojene prema vlasnicima distributivnih mreža ili političkim strukturama koje su ih podržavale često su se suočavale sa opstrukcijama u distribuciji (kašnjenje u isporuci, sakrivanje izdanja ispod pulta, kasne isplate) ⁵.

Efikasnost vs. tradicija

Sa čisto ekonomskog aspekta, integracija u sisteme tranzitne maloprodaje bila je neophodna za opstanak. Državne mreže su bile neefikasne, opterećene viškom zaposlenih u administraciji i podložne korupciji. Privatni kapital je doneo:

• Operativnu efikasnost: Optimizacija ruta dostave štampe smanjila je troškove goriva i amortizacije.
• Bolju kontrolu zaliha: Uvođenje barkod sistema i softvera za praćenje prodaje u realnom vremenu omogućilo je da se količina štampe na svakom kiosku prilagođava stvarnoj potražnji, čime je smanjen procenat povraćaja (neprodate štampe).
• Finansijsku disciplinu: Iako je sistem Future Plus u jednom trenutku kolabirao, današnji konsolidovani sistemi funkcionišu po strožim finansijskim pravilima, što izdavačima garantuje redovniju isplatu prihoda od prodatih primeraka.

---

Zaključak: istorijski krug tranzitne trgovine

Istorijski krug brendova Borba i Politika Prodaja zatvorio se u formi savremene tranzitne maloprodaje. Ono što je započelo kao ideološki projekt širenja pismenosti i partijske reči kroz mrežu drvenih i limenih kućica na uglovima ulica, danas je visokotehnološki biznis u kojem se odluke donose na osnovu analitike podataka, profitnih margina i brzine obrtaja kapitala.

Brendovi Borba i Politika i dalje postoje u javnom prostoru Srbije, ali isključivo kao izdavački entiteti sa smanjenim uticajem u odnosu na zlatno doba štampanih medija. Njihova nekadašnja tela – distributivne mreže koje su gradili decenijama – potpuno su apsorbovana u sisteme u kojima naziv novina više ne stoji na svetlećoj reklami iznad kioska. Umesto toga, tu stoje neutralni korporativni brendovi koji svedoče o tome da je u tranzicionoj borbi opstala logistika, dok je izdavaštvo moralo da se povuče pred neumoljivim zakonima modernog tržišta.

---

Reference i fusnote

---

Reference i literatura:

1. Kovačević, M. (2012). Medijska tranzicija u Srbiji: Od državnog monopolizma do privatnog oligopola. Beograd: Fakultet političkih nauka.↩

2. Pavlović, D. (2008). Politička ekonomija privatizacije u Srbiji. Beograd: Službeni glasnik.↩

3. Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, (2011). Vlada Republike Srbije.↩

4. Analiza tržišta distribucije štampe u Republici Srbiji, (2015). Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije.↩

5. Radović, J. (2017). Kiosci kao urbana kultura: Istorija svakodnevice kroz uličnu prodaju. Godišnjak za društvenu istoriju, 24(2), 45-67.↩

Česta pitanja (FAQ)